Kazani za rakiju

U našoj zemlji za proizvodnju rakija se najviše upotrebljavaju jednostavni kazani, alambici koji se sastoje iz tela kazana, kupole, parovodne cevi i hladionika. Kazani se izradjuju od inoxa otpornog na kiseline i elektrolitičkog bakra čistoće preko 99.95%. Danas se najviše proizvode plići i širi kazani jer je pritom veća zagrevna površina i zagrevanje se obavlja znatno brže. Debljina kazana sa strane bi trebala biti od 2.5-3mm, pri vrhu 2-2.5mm dok debljina dna mora biti minimum 6mm da ne bi došlo do zagorevanja kazana. Takodje, iz istog razloga kazan mora imati mešalicu ili se po dnu postavlja rešetka od bakra koja nedozvoljava kontakt sirovine i dna kazana. Kazani mogu biti pokretni i nepokretni a zapremina zavisi od potreba pa individualni proizvodjači koriste manje od 60-200l dok su u industrijskoj proizvodnji preko 1000l.
Kupola ili kalpak je deo koji se postavlja iznad kazana i čini poklopac ili kapu kazana a njena uloga je da alkoholno-vodne pare koje nastaju zagrevanjem fermentisanog kljuka prikupe i usmere ka parovodnoj cevi i dalje u hladionik. Parovodna cev se nalazi na vrhu kupole i spaja se sa hladionikom. Pravi se od bakra i postavlja tako da bude nagnuta ka kupoli na gore, pod uglom od 5 stepeni.  Hladionik (tabarka, kondenzator) je deo gde se vrši hladjenje toplih para koje nadolaze iz kupole preko parovodne cevi. Ohladjena para predstavlja tečnost (destilat) koju hvatamo na dnu hladionika preko odvodne cevi. Oblik suda je uglavnom cilindričan a oblik cevi obično spiralan. Hladjenje se može izvršiti preko rashladnog fluida oko cevi u kojoj se nalazi para ili unutar cevi pri čemu se para nalazi oko cevi. Voda za hladjenje se kreće u suprotnom smeru od pare i to odozdo na gore a ulazna temperatura vode bi morala biti za 2 stepena niža od temperature destilata koji izlazi.