Filtracija rakije
Tokom procesa proizvodnje, rakija može sadržati prirodne komponente poput estara, masnih kiselina i etarskih ulja, od kojih su neka poželjna jer doprinose bogatstvu aroma i ukusa, dok su druga, poput patočnih ulja, nepoželjna jer mogu izazvati zamućenje.
Filtracija je proces koji omogućava uklanjanje tih neželjenih elemenata bez narušavanja autentičnih aroma i karakteristika rakije. Posebnu pažnju treba posvetiti uklanjanju zamućenja koje se može javiti usled razlike u temperaturama, prisustva patočnih ulja ili nepravilnog razblaživanja.
Postoji više metoda filtracije, od kojih svaka ima specifičnu primenu:
- Hladna filtracija uključuje hladjenje rakije na veoma niske temperature (izmedju -5°C i -10°C), što uzrokuje taloženje masnih kiselina i estara. Nakon hladjenja, rakija se propušta kroz fine filtere, čime se postiže izuzetna bistrina
- Mehanička filtracija se oslanja na filtere različite poroznosti, koji uklanjaju vidljive čestice i zamućenje. Ova metoda je vrlo popularna medju manjim proizvodjačima zbog jednostavnosti i efikasnosti
- Filtracija aktivnim ugljem koristi se za uklanjanje neželjenih mirisa i nečistoća. Ova metoda je delotvorna, ali zahteva preciznost kako bi se očuvale prirodne arome rakije
- Nanofiltracija je savremena tehnika koja koristi izuzetno fine filtere za uklanjanje i najsitnijih čestica, dok se kvalitet ukusa i aroma u potpunosti zadržava
Zašto je filtracija važna?
Bistrina i izgled. Rakija bi trebalo da bude bistra i privlačna na prvi pogled. Zamućenje može delovati neprivlačno i izazvati sumnju u njen kvalitet, čak i ako ukus nije narušen.
Stabilnost. Filtracija uklanja čestice koje bi tokom vremena mogle da promene boju, miris ili teksturu rakije. Na taj način rakija ostaje nepromenjena i stabilna, čak i nakon dužeg skladištenja.
Ujednačen kvalitet. Filtracijom se osigurava da rakija u svakoj flaši izgleda isto i da kvalitet bude identičan. Ovo je ključno za poverenje potrošača, jer oni očekuju isti doživljaj svaki put.
Zamućenje rakije
Zamućenje rakije može nastati iz više razloga, a često je povezano sa prirodnim komponentama rakije, kvalitetom vode ili nepravilnostima tokom proizvodnje. Estri i masne kiseline, koje doprinose aromi i ukusu rakije, mogu izazvati zamućenje kada se rakija razblažuje ili hladi. Na nižim temperaturama njihova rastvorljivost opada, pa se izdvajaju iz smeše i formiraju talog.
Sličan problem izazivaju i patočna ulja koja su bogata višim alkoholima poput butanola i amil alkohola koja postaju vidljiva pri nižim koncentracijama alkohola nakon razblaživanja, izazivaju zamućenje a mogu narušiti i ukus rakije.
Etarska ulja, iako poželjna zbog bogate arome, mogu izazvati zamućenje kada ih ima u višku, naročito na niskim temperaturama ili pri smanjenju koncentracije alkohola. Pored toga, kalcijumove i magnezijumove soli, koje mogu biti prisutne u vodi lošeg kvaliteta, reaguju sa masnim kiselinama i stvaraju netopive sapune koji uzrokuju zamućenje.
Proteinske čestice i polifenoli, prirodno prisutni u voću, takodje mogu doprineti zamućenju. Oni reaguju medjusobno ili sa mineralima iz vode, stvarajući čestice vidljive u rakiji. Tvrda voda bogata mineralima dodatno povećava rizik od ovih reakcija, pa je upotreba destilovane, redestilovane ili demineralizovane od iskustveno proverenih proizvodjača od ključnog značaja za očuvanje bistrine rakije.
Razlike u temperaturi izmedju vode i rakije tokom razblaživanja mogu dovesti do neravnomernog mešanja i zamućenja. Zbog toga je važno uskladiti temperaturu vode i rakije pre razblaživanja kako bi smeša ostala homogena.
